Vermaht

Ponoć u tvom nemirnom dodiru usidrio me je u vode tamne puti - talasi me prolaze, al' ne zadiru - ljubav se ne vodi, ljubav se ćuti. Voda hladna. Diže se čipkana haljina naborana, što se s talasom druži. Petao kog ne čujem, najavljuje dan- ljubav se ne vodi, ljubav se ćuti. Smeje se. Hajde petle, zapevaj ponovo dok voda ova hladna pomano bukti. Haljina - rez. Od čipke, tek novo - ljubav se ne vodi, ljubav se ćuti. Stigao je dan. Sve prašti, sija u snazi. Samo haljina leluja i s njom sjaj žuti. Da plivam, nauči me, pokaži jer ljubav se ne vodi, ljubav se &#263

Svaka kaplja soka iz tvoje boce slatka koštala je brda maramica. Ti, moja pritoka, ja - mulj, blato bez ostatka za njim. Večito moja krivica. Ti si anđeo bezgrešni, pročišćen sopstvenim zlom. Ja padam jer ne umem. Svitac moj utešni : posle osmeha uvek slom. Taj krug me truje. Ono što me tišti bez okleva' rešićeš ti. Ja zbunim se, lagano... provirićeš u misli, zastirač moj očas otkloniti. Ti ne grešiš, ti ocenjuješ samo. Bezobrazno si fin, očajem i bolom vređaš najjače, osmehom ozariš led. Opojno di&

Znam da je teško navići se kad navika je nešto gore od straha - al' ako dok ljubim te,ostaneš bez daha, možda ti strah od mene nestane. Možda ti pobude nestanu u ranom detinjustvu odraslog čoveka. Možda kad uvidiš stasalog muškarca,nestanu zablude. I ne strepi da počupaću svo tvoje izraslo, jako korenje. Ja želim da me tvoje stablo ogreje. A ako moram... ko vetar, nestaću...